Stadioni i hale nam fale!

Atletika je jedini sport u našoj zemlji koji nema svoje objekte za treninge i takmičenja. Leti se koriste fudbalski tereni kad to fudbalu ne smeta, a zimi kako se ko snađe. No, višegodišnji napori atletskih radnika da ukažu na problem ovog bazičnog sporta konačno će uroditi plodom. Skupština grada Beograda i Sekretarijat za sport stavili su izgradnju atletskih objekata u prioritet za 2006. godinu.

U toku juna meseca o.g. predstavnici Skupštine grada Andrea Mladenović (član Veća zadužen za sport) i Zoran Jovanović (zamenik sekretara u Sekretarijatu za sport) obišli su terene na Novom Beogradu (Studentski centar i Blok 45) i održali nekoliko dogovora sa predstavnicima Atletskog saveza Beograda, Atletskog saveza Srbije i Atletske zajednice Srbije i Crne Gore.

Posle toga za Sportski žurnal (17.06.2005.) Andrea Mladenović je izjavio:
"U Skupštini grada svi smo se složili da je Beogradu neophodan Atletski kompleks što pored stadiona podrazumeva i dvoranu. Gradonačelnik Nenad Bogdanović obavezao je Zorana Jovanovića i mene da obiđemo lokacije na kojima bi trebalo da krenemo sa izgradnjom... Volja Grada da se Centar napravi postoji još od ranije, a sada je posebno jaka. Treba stvoriti materijalne uslove za to, srediti imovinsko-pravne odnose, napraviti idejni projekat i već sledeće godine ćemo moći da krenemo u izgradnju."

Uz Univerzijadu organizovaćemo i Olimpijske dane mladih Evrope 2007. godine. Na oba događaja atletika je najvažniji sport. Neka takmičenja mogu da budu organizovana na stadionima Crvene zvezde i partizana, ali atletika mora da dobije svoju kuću do 2007. godine. Poznato je da to nije jeftino. Zato svi zajedno, u saradnji sa atletskim organizacijama, moramo da nađemo način kako do toga da dođemo, pa vas pozivam da o tome razmislite jer ćemo vas veoma brzo pozvati na orve razgovore!
- Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda
"Sportski žurnal", 10.02.2005.

Znam da atletski objekti predstavljaju limitirajući faktor za razvoj atletike. Osnovni problem jeste rad u zimskom periodu. Ovaj problem se, međutim, ne može valjano rešiti bez pomoći države.
- dr Aleksandar Popović, atletičar i atletski radnik
"Sportski žurnal", 14.01.2003.

Zvuči možda neverovatno kao podatak, dosta često je pominjano, jugoslovenska atletika nema svoj dom. Nema ni kuću ni dvorište. Ne postoji ni dvorana niti otvoreno borilište na kome može da se obavi normalno takmičenje a o treningu da ne govorimo. To zaista traje mnogo dugo. U ovom trenutku postoji incijativa da se u Beogradu, na Novom Beogradu, napravi jedan pravi atletski objekat koji bi imao stadion, staze za pripremu, dvoranu. Pretpostavljam da bi to bar u Beogradu pokrenulo atletiku sa mrtve tačke. Vrlo je teško animirati mlađe kategorije da počnu da se bave atletikom ako ne posotoje uslovi. Drugo, vrhunski atletičari nemogu da normalno treniraju tokom cele godine, pogotovo zimi... Trebalo bi napraviti nekoliko centara širom Srbije, pa tek onda da govorimo o nečemu što bi trebalo da bude početak razvoja atletskog sporta kod nas.
- Dejan Nikolić, savezni kapiten
"Danas", 21.08.2002.

Sećam se da su me posle juniorskih uspeha često pitali gde treniram. Kada bi im rekla da je to na Zlatiboru, na veoma povoljnoj nadmorskoj visini, sledeće pitanje uvek bi bilo: Ima li tamo atletske staze? Posle jednog određenog nivoa potrebno je određene uslove kakvih kod nas nema, da bi se rezultat unapredio. Nabolja bela sprinterka Irina Privalova je jednom izjavila da nikada ne bi počela da trenira atletiku da u Moskvi nije sagrađena atletska dvorana. Svet, dakle, ne bi imao jednu Privalovu, a ko zna koliko je nama talenata otišlo u druge sportove zato što nemamo elementarne uslove za rad.
- Olivera Jevtić, atletičarka
"Sportski žurnal", 16.11.2002.

Svima bi i te kako prijalo da tokom zime mogu da uđu u dvoranu, da ih ne biju vetrovi, snegovi i kiša. Pitanje u kom smeru bi išla karijera Olivere Jevtić da je mogla da trenira u Sali preko zime. Ova država zaista ne vodi računa o atletici. Imamo na velikim visinama, Kopaoniku na primer, sportske dvorane za odbojku, košarku, bazene, pa teniske terene, čak i pokrivene, hokejaši imaju svoju dvoranu, a jedna atletika koja je davala evropske i svetske rekordere ovoj državi nema ni svoj stadion. Za razliku od nas Slovenci, Hrvati i ostali su već uložili u svoju atletiku i ubiraju rezultate. Dođe mi da zamolim nekog seljaka da njegovoj livadi obeležimo krug od 400 m kako bismo znali tačno koliko smo pretrčali.
- Slavko Kuzmanović, atletski trener
"Sportski žurnal", 16.11.2002.

Improvizovali smo zimi trening u pokrivenom bazenu "11.april". Sada se krov renovira i gde sada da treniramo. U "našem" bazenu nismo trenirali samo iz AK Novi Beograd, već i atletičari Partizana, pa rekorder na 60 m sa preponama Miroslav Novaković iz OAK Beograda - spremao se za Šampionat Evrope. Sada kad sportska kraljica presušuje i u praznom bazenu, mi atletičari i treneri poručujemo svima - stadioni i hale nam fale.
- Mirjana Stojanović, atletski trener
"Sportski žurnal", 14.11.2002.

Jolanda Balaš je bila svetska rekorderka i dvostruka pobednica Olimpijskih igara u skoku uvis. Kada je došla na čelo Atletskog saveza Rumunije, svojim autoritetom je uticala na to da država stane iza atletike. Imali su u Sidneju desetak medalja i an osnovu tog uspeha sakupila je sredstva i nastao je stadion "Jolanda Balaš". Uz njega je niz manjih atletskih stadiona potpuno opremljenih za trening gde sve atletske dscipline mogu da se treniraju u maksimalnim uslovima. Sve vrvi od mladih i njihova atletika može da računa samo na ekspanziju. A mi, zbog treninga fudbalera moramo da pomeramo i najveća takmičenja, da o problemima sa treningom u takvim uslovima.
- Dragan Zarić, generalni sekretar ASS
"Sportski žurnal", 9.11.2002.

Ideja o sjedinjavanju ministarstva za sport i prosvetu dobra je ukoliko se bude stavio poseban akcenat na bazične sportove. Tu mislim na atletiku plivanje i gimnastiku. Dakle, ideja je dobra ako se ovi sportovi vrate u škole. Činjenica je da škole mogu da budu pravi rasadnici atletskih talenata.
- Svetozar Krstić, predsednik ASJ
"Sport", 23.01.2001.

Grci su odlučili da prave atletski kompleks. Kada sam ih pitao: Pa, dobro, šta će vam kompleks kad imate olimpijske stadione, hale, staze, odgovorili su mi da je to u interesu razvoja njihove atletike.
- Ivica Matijević, generalni sekretar ASJ
"Sport", 17.01.2001.

Atletika je specifičan sport. Postoji složena lepeza, odnosno formula faktora koji dovode do uspeha. Mi imamo talentovane atletičare, imamo i stručnjake koji zbog nedovoljnog vrednovanja traže zaposlenje u drugim sportovima. Nemamo taj treći element u formuli - uslove. Aktuelni problem su nam bacačke discipline. One se jednostavno ne mogu razvijati jer nemamo bacališta. U Košutnjaku teren ne odgovara pravilima - rekviziti se prosto izgube u žbunju! Trenutno imamo kakve takve uslove za kros trkače. Međutim, i njima su potrebne brzinske deonice na pravim atletskim stazama.
- Olga Acić, v.d. predsednik AK "Crvena zvezda"
"Sport", 24.01.2001.

Čim se izgradi stadion ja idem u penziju, ali neće mi biti žao! U penziju ću, ne zbog toga što će to kasno da se sagradi, nadam se da će biti što pre, već zato što sam toliko nespreman za rad u normalnim uslovima da ne znam kako bih se snašao kad baš ništa ne bih morao da improvizujem.
- Fahrudin Jahić, atletski trener
"Sportski žurnal", 24.02.2001.

Da je atletika sport broj jedan u Finskoj govori, kao i mnoge druge stvari, to što je olimpijski stadion svakoga dana ispunjen do poslednjeg mesta. Finci vole i razumeju atletiku. Tako je i na drugim manjim loklanim takmičenjima, a ona se po pravilu održavaju jednom u tri dana u svakom regionu veličine stotinjak kvadratnih kilometara. Dakle, da bi se takmičili bar dva puta nedeljno, potrebno je da odete najviše tridesetak kilometara od svog mesta. Finci imaju bezbroj divnih atletskih stadiona. Ima i onih sa grejačima ispod "tartana" na kojima se može trenirati i zimi. Imaju i mnoge dvorane za zimske treninge i takmičenja. Mi, poznato je, ni jednu dvoranu, ni jedan otvoreni stadion namenjen isključivo atletici, a na fudbalskim atletičari su nepoželjni uljezi.
- Živko Baljkas, novinar "Politike"
"Politika", 10.08.1994.

Atletski savez Beograda se zahvaljuje svima koji su nam u toku kampanje za rešavanje vitalnog problema - stadiona i dvorane, pomagali i javno ukazivali na neophodnost poboljšavanja uslova za razvoj ovog bazičnog sporta. Pre svega novinarima Dragoslavu Višnjiću i listu "Sportski žurnal", Miri Šćekić i Ivanu Ćurčiću iz lista "Sport", Živku Baljkasu iz "Politike", Radoslavu Simiću iz RTS, Dragiši Kovačeviću iz SOS kanala, Aleksandru Simiću i Mladenu Mijatoviću iz Studija B, Milojku Pantiću i "Sportskoj galaksiji".